Off-grid solarni sistemi od 5 i 10 kW: struja bez mreže, sa litijumskom ili gel baterijom
Off-grid solarni sistem je elektrana koja radi bez ikakve veze sa mrežom. Paneli pune baterije, baterije napajaju kuću, i to je ceo sistem. Nema računa za struju, nema statusa kupca-proizvođača, nema naknade za pristup mreži, nema papirologije sa distribucijom.
To je rešenje za vikendice, salaše, farme, planinske kuće, radionice i sve objekte gde mreže nema ili gde priključak košta više od same elektrane. Sve češće ga uzimaju i ljudi kojima mreža jeste dostupna, ali hoće da budu nezavisni od nestanaka struje i cena.
U ovom tekstu prolazimo kroz dva sistema koja najčešće ugrađujemo, od 5 kW i od 10 kW, i kroz najvažniju odluku kod off-grida: da li ide litijumska ili gel baterija. Oba sistema radimo sa obe vrste, i obe imaju smisla, samo za različite kupce.
Kako off-grid sistem radi
Kod kupca-proizvođača mreža je baterija: višak leti ode u mrežu, zimi se vraća. Kod off-grida tu ulogu igraju prave baterije u vašem podrumu, i to menja celu logiku.
Danju paneli napajaju potrošače direktno, a ono što pretekne ide u baterije. Noću i po oblačnom vremenu kuća radi iz baterija. Kad su baterije pune, a sunca ima, inverter jednostavno smanji proizvodnju, jer višak nema kuda. Kad su baterije prazne, a sunca nema, struje nema, osim ako sistem ne pokrene agregat.
Zato se off-grid ne dimenzioniše po godišnjoj potrošnji kao mrežni sistem, nego po najgorem danu: koliko struje treba da prođete kroz dva do tri tmurna decembarska dana, i koliko sunca ima da se baterije posle toga napune. Sistem koji je leti tri puta prevelik zimi je taman. Koliki sistem i kolike baterije Vam trebaju možete da vidite u kalkulatoru za sisteme sa baterijama, na osnovu uređaja koje planirate da koristite.
Off-grid inverter je drugačiji uređaj od mrežnog. On je istovremeno punjač baterija, regulator panela i izvor napona za kuću, i mora da izdrži svaki potrošač koji uključite, jer nema mreže da pomogne kad se upali pumpa ili kompresor.
Litijumska ili gel baterija
Ovo je pitanje koje odlučuje i cenu i vek sistema. Kratka verzija: gel je jeftiniji na početku, litijum je jeftiniji po iskorišćenom kilovat-satu tokom života sistema. Koja je bolja zavisi od toga koliko se sistem koristi.
| Gel (olovna, VRLA) | Litijumska (LiFePO4) | |
|---|---|---|
| Koliko kapaciteta smete da koristite | oko 50%, dublje pražnjenje skraćuje vek | 80 do 90% |
| Broj ciklusa punjenja | 500 do 1.200 | 4.000 do 6.000 |
| Očekivani vek pri svakodnevnom radu | 3 do 6 godina | 10 do 15 godina |
| Vek pri povremenom radu (vikendica) | 6 do 8 godina | 10 do 15 godina |
| Težina za 10 kWh | oko 300 kg | oko 100 kg |
| Rad na hladnoći | radi i ispod nule, sa manjim kapacitetom | punjenje ispod 0 °C blokira BMS, prostorija mora biti iznad nule |
| Održavanje | bez održavanja, ne dosipa se voda | bez održavanja, ima sopstveni BMS |
| Cena po nominalnom kWh | niža | viša |
| Cena po iskorišćenom kWh tokom veka | viša | niža |
Gel ima smisla kad se sistem koristi vikendom i preko leta, kad je budžet za početak ograničen, i kad baterije stoje u prostoriji koja zimi ide ispod nule. Za vikendicu u koju dođete tri puta mesečno gel će trajati godinama, jer ne pravi ciklus svaki dan.
Litijum ima smisla kad se u objektu živi, kad baterije rade ciklus svako veče, i kad hoćete da ih zaboravite na deset godina. U tom režimu gel bi se menjao dva do tri puta dok litijum još radi, pa ukupan trošak izađe manji uprkos većoj početnoj ceni.
Oba sistema ispod nudimo u obe varijante, a oprema je dimenzionisana tako da se gel kasnije može zameniti litijumom bez menjanja invertera.
Off-grid sistem od 5 kW
Konfiguracija: 9 panela od 560 W (5,04 kWp), off-grid inverter od 6,2 kW i baterije od oko 10 kWh nominalno. U gel varijanti to su četiri baterije od 12 V 200 Ah u nizu od 48 V, u litijumskoj jedna baterija od 48 V 200 Ah.
Šta pokriva: vikendicu ili manju kuću sa frižiderom, rasvetom, televizorom, pumpom za vodu, veš mašinom i sitnim aparatima. Leti sistem napravi 25 do 30 kWh dnevno, što je više nego što ovakav objekat potroši, pa baterije budu pune do podneva. Zimi realno 6 do 10 kWh dnevno po sunčanom danu, što pokriva osnovne potrošače, a na tmurne dane se ulazi u baterije.
Iz baterija je na raspolaganju oko 5 kWh za jednu noć kod gela, odnosno 8 do 9 kWh kod litijuma. Za grejanje na struju ovaj sistem nije, grejanje ide na drva, pelet ili gas.
Cena: od 3.210 € sa gel baterijom, od 3.710 € sa litijumskom, samo oprema. Ugradnja se nudi posebno.
Off-grid sistem od 10 kW
Konfiguracija: 18 panela od 560 W (10,08 kWp), off-grid inverter od 10,2 kW i baterije od oko 20 kWh nominalno. U gel varijanti osam baterija od 12 V 200 Ah u dva niza od 48 V, u litijumskoj dve baterije od 48 V 200 Ah.
Šta pokriva: kuću u kojoj se živi cele godine, sa svim uobičajenim potrošačima, bojlerom, klimom preko leta, radionicom ili farmom sa pumpama i motorima. Leti 50 do 60 kWh dnevno, više nego što većina kuća može da potroši, pa se u tom periodu bez problema greje voda i hladi kuća. Zimi 12 do 20 kWh dnevno po sunčanom danu.
Iz baterija je noću na raspolaganju oko 10 kWh kod gela, odnosno 16 do 18 kWh kod litijuma, što je dovoljno za dve do tri tmurne zimske noći uz razumnu potrošnju. Inverter od 10,2 kW podnosi istovremeni rad većih potrošača, na primer pumpu, veš mašinu i klimu.
Cena: od 6.320 € sa gel baterijom, od 7.320 € sa litijumskom, samo oprema. Ugradnja se nudi posebno.
Zima, oblačni dani i agregat
Off-grid sistem se ne kvari zimi, ali se zimi vidi da li je dobro isplaniran. Tri stvari koje kod svakog kupca prođemo pre ponude:
- Koliko dana autonomije treba. Za vikendicu je jedan dan dovoljan, jer se retko ostaje duže po lošem vremenu. Za kuću u kojoj se živi ciljamo dva do tri dana, što određuje veličinu baterija, ne panela.
- Šta se gasi kad su baterije na rezervi. Inverter ima podešljivu granicu ispod koje isključuje potrošače da bi zaštitio baterije. Ko unapred zna da će zimi po tmurnom danu raditi frižider, rasveta i pumpa, a ne i veš mašina, ne doživi neprijatno iznenađenje.
- Agregat kao osiguranje. Oba invertera imaju ulaz za agregat i mogu sami da ga pokrenu kad baterije padnu ispod granice. Za kuću u kojoj se živi ovo preporučujemo uvek, jer je jeftinije imati mali agregat za desetak zimskih dana nego baterije duplo veće za ceo život.
Nagib panela za off-grid ide strmije nego za mrežni sistem, 40 do 50 stepeni umesto 30 do 35. Gubi se malo leta, kad struje ionako ima previše, a dobija zima, kad svaki kilovat-sat vredi.
Kome se isplati
Off-grid je najbolji izbor za objekte bez mreže ili sa skupim priključkom, i tu se sistem uporedi sa cenom priključka, ne sa računom za struju. Za kuću koja mrežu već ima, off-grid je izbor za nezavisnost, a ne za brži povraćaj: sistem sa baterijama košta više od mrežnog, a računa za struju nema, pa se svaka ušteda odmah vidi.
Ako niste sigurni koji sistem i koje baterije, unesite potrošače u kalkulator ili nam pošaljite spisak potrošača koje planirate i koliko dana godišnje objekat koristite, i vratimo vam predlog za vaš objekat, bez obaveze.
Cene sistema su izražene u evrima, a plaćanje je u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
Sve cifre u ovom tekstu su informativna procena i zavise od lokacije, potrošnje i načina korišćenja objekta. Ne predstavljaju ponudu ni garanciju. Konačna ponuda se daje posle obilaska objekta.
